BAJA OKOM ONI SKOKOM: ‘Elektro-Bijeljina’ izdvojila 200.000 KM za Dodikove medije
U zgradi trgovačkog centra “Zenit” u Banjaluci, na običnom A4 papiru zalijepljenom na vrata, nalaze se imena firmi koje dobijaju brojne javne ugovore. Sve ih povezuje jedna osoba — i povezanost sa medijima pod kontrolom vlasti.
Javna nabavka usluga “medijskog predstavljanja” Elektro-Bijeljine u iznosu od 200.000 KM, koju je nedavno dobila agencija Megavision d.o.o. Banjaluka, izazvala je sumnje u izigravanje svrhe Zakona o javnim nabavkama i ukazala na ponovnu praksu favorizovanja povezanih ponuđača iz medijskog miljea bliskog vlastima Republike Srpske.
Prema dostupnom obaveštenju o dodeli ugovora, “Elektro-Bijeljina” a.d. Bijeljina je 17. jula ove godine zaključila okvirni sporazum na tačno 200.000 KM sa firmom “Megavision” za “usluge medijskog predstavljanja i medijske promocije”. Zanimljivo je da je i ranije ovo javno preduzeće sprovodilo javne nabavke putem običnog ugovora, a ne okvirnog sporazuma – što otvara pitanje: da li je promena forme zapravo način da se prikrije unapred poznat ishod?
ŠTA JE SPORNO?
Prema nezvaničnim komentarima sagovornika Gerila info iz sektora javnih nabavki, ovakav način postupanja, de facto, obesmišljava samu instituciju okvirnog sporazuma. Naime, ako okvirni sporazum predviđa maksimalnu potrošnju do 200.000 KM, a cena po jedinici je poznata (npr. 195 KM po minuti), onda bi logično bilo da se troši do isteka kvote, ne nužno do krajnje sume.
Zaključivanje ugovora odmah na procenjenu maksimalnu vrednost, bez stvarne potrebe, znači da neće biti nikakvih ušteda — i to je u direktnom konfliktu sa osnovnim principima racionalnog trošenja javnog novca, ističu naši sagovornici koji su specijalizovani za proces javnih nabavki.
Obratili smo se Elektro-Bijeljini na zvaničnu email adresu sa pitanjima koje su bile reference firme Megavision, zašto je zaključen okvirni sporazum na pun iznos i koje usluge će konkretno pružati izabrani ponuđač, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili nikakav odgovor.
TRANSPARENCY INTERNATIONAL: IZIGRAN SMISAO JAVNIH NABAVKI
Damjan Ožegović, viši istraživač Transparency Internationala BiH, ističe u razgovoru za Gerilu da je Zakon o javnim nabavkama jasan i da se navodi da se “prilikom dodele ugovora o nabavci, cena navedena u najpovoljnijoj ponudi, kao i uslovi utvrđeni u tenderskoj dokumentaciji ne mogu menjati”.
“Zaključivanjem okvirnog sporazuma na predviđenu cenu, dakle maksimalnu, izigrava se smisao konkurencije i opšti principi javnih nabavki koji nalažu najefikasnije korišćenje javnih sredstava u vezi sa predmetom nabavke”, kaže Ožegović.
On dodaje da, ukoliko se predvide okvirne potrebne količine usluga medijskog predstavljanja i to pomnoži sa ponuđenom cenom, u tom slučaju se okvirni sporazum može zaključiti u tom iznosu, a ugovori izvršavati ili do potrošene ugovorene vrednosti ili do potrošenih potrebnih količina.
“Potrošnja do maksimalne, procenjene vrednosti, dakle i količina usluga preko stvarnih potreba, je nesvrsishodno i nedomaćinsko trošenje javnih resursa koje koristi jedino odabranom ponuđaču, dok ugovorni organ ne čini nikakve uštede”, zaključuje Ožegović u razgovoru za naš portal.
ŠTA KAŽE ZAKON?
Prema članu 4. Zakona o javnim nabavkama BiH, svi subjekti koji zadovoljavaju javne potrebe – kao što je Elektro-Bijeljina, koje je akcionarsko društvo u većinskom državnom vlasništvu – obavezni su da poštuju proceduru javne nabavke, uključujući transparentnost, konkurenciju i ekonomičnost.
Zakon jasno definiše da su i pravna lica koja se većinski finansiraju iz javnih sredstava ili nad kojima nadzor vrše institucije vlasti – ugovorni organi, te su kao takvi u obavezi da primenjuju sve odredbe Zakona.
MEGAVISION – POZNATO IME IZ RANIJIH KONTROVERZI
Firma Megavision iz Banjaluke i ranije je dolazila u fokus javnosti zbog niza unosnih ugovora s institucijama i zvaničnicima Republike Srpske.
U tekstu Gerile iz decembra 2023. otkriveno je da je firma Megavision dobila i unosni “novogodišnji” promotivni posao vredan 246.000 KM za promociju rada Predsednika Republike Srpske, i to bez stvarne konkurencije jer, iako je 16 firmi preuzelo tendersku dokumentaciju, na kraju je stigla samo jedna ponuda, od Megavisiona, koja je i prihvaćena. Sumnja da je Megavision zapravo produžena ruka ATV-a – sada sankcionisane televizije – dodatno pojačava ozbiljnost sumnji u povlašćeni status ovog ponuđača u javnim tenderima.
Kao vlasnik Megavisiona, prema dostupnim podacima, navodi se firma “KM Media i Komunikacije, društvo sa ograničenom odgovornosti za reklamu i propagandu Banja Luka”, koja se nalazi na istoj adresi kao i “Megavision” – Vladike Platona 3, na kojoj se nalazi Tržni centar “Zenit”, a odgovorno lice, odnosno direktor bez ograničenja, u obe firme je Daliborka Miskin.
Novinari redakcije Gerila obišli su pomenutu adresu i na prvom spratu, posle nekoliko advokatskih kancelarija, pronašli jedna vrata na kojima su na običnom papiru odštampana imena čak tri firme, odnosno pomenuti “Megavision”, “KM Media i Komunikacije”, ali i “Trendcode”.
“Trendcode” je firma koja je, prema dostupnim informacijama na specijalizovanom portalu Akta, ranije bila u vlasništvu Gorice Dodik, ćerke Milorada Dodika, dok je direktorica ranije bila Ivana Dodik, supruga Igora Dodik.
Zanimljivo je da je “Trendcode” trenutno nosilac dozvole za radijsko emitovanje putem zemaljske radiodifuzije za “A radio”, koji je ranije bio radio “Agape”, a pre toga radio “Igokea”. U septembru 2019.godine “Agape” je preimenovan u “A Radio”, kada je ova radio stanica prebačena u Banjaluku, tačnije u zgradu Alternativne televizije.
Iako se danas u javnosti percipira kao deo “Alternativne televizije”, gde se fizički i nalazi, a informacije o A radiju i link za slušanje ove radio stanice nalaze se na zvaničnom sajtu ATV-a www.atvbl.com, “A radio” je, sada, u vlasništvu “Trendcode” firme, a koja je stopostotnom vlasništvu “KM Media i Komunikacije”, a svim ovim firmama direktorica je, ranije pomenuta, Daliborka Miskin.
Njen suprug, Drahmi Miskin bio je prethodni direktor sve tri firme, a takođe je godinama u vrhu upravljačke strukture Alternativne televizije. Istraživački mediji su pisali i o njegovoj povezanosti sa mnogim firmama koje su u bliskim vezama sa ATV-om, poput Port marketinga i A Media dok je upravo Alternativna televizija bila prethodni vlasnik firme “Megavision” koja je osnovana 2020. godine.
Dok je “KM Media i Komunikacije” registrovana u sudu kao agencija za promociju (reklamu i propagandu), “Megavision” je registrovan za “izdavanje novina, ostale telekomunikacijske delatnosti i izdavanje novina”, a “Trendcode” je specijalizovan za “emitovanje radijskog programa, kao i radio i televizijske delatnosti”.
Koliko je “jaka veza” između Megavisiona i Alternativne televizije, pokazuje čak i mail ove agencije — amedia@atvbl.com, odnosno zvanični internet domen ove televizije.
U 2024.godini prosečan broj zaposlenih radnika u firmi Megavision je jedan (?!), ali to nije sprečilo institucije i javna preduzeća da samo od početka tekuće godine pobede na deset javnih tendera vrednosti skoro milion i po konvertibilnih maraka, tačnije, nešto preko milion i 430 hiljada KM!
Na svih 10 javnih pomenutih tendera, zaprimljena je samo ponuda. Pogađate, ona od Megavisiona, koja je, naravno, bila i prihvaćena.
Megavision, takođe, za preko tri godine rada sa javnim preduzećima i institucijama i poslovima koji su zajedno “teški” nekoliko miliona KM, a koji se uglavnom odnose na medijsku vidljivost i promociju tih dobavljača, još uvek nema nikakvu sopstvenu javnu internet prezentaciju, niti profil na bilo kojoj od društvenih mreža.
Faktički je jedini dokaz fizičkog “postojanja” ove firme – odštampan naziv firme na papiru A4 i zalijepljen selotejpom u jednoj kancelariji u TC “Zenit”, što nikome, od desetina javnih preduzeća i institucija, ne predstavlja nikakvu sumnju u kompetencije ove firme da bi im se dodelili ugovori vredni nekoliko desetina, a često i stotina hiljada maraka.
SISTEM KOJI NE ŠTEDI – MEGO POKLANJA
U kontekstu Elektro-Bijeljine, ovakvo ponašanje otvara ozbiljna pitanja o svrsi i logici javnih nabavki. Umesto da se takmičenjem dođe do najpovoljnije ponude i time ostvari ušteda, ugovor se odmah zaključuje na maksimalnu vrednost. Istovremeno, koristi ima samo odabrani ponuđač – dok javni organ ne ostvaruje nikakvu stvarnu finansijsku prednost.
Nažalost ovo nije nova praksa u radu institucija u celoj BiH, kao i agencija i firmi koje su, na određeni način, povezani sa politički uticajnim osobama, a ovaj slučaj je još jedan pokazatelj kako se javni sistem koristi kao poligon za netransparentno favorizovanje “proverenih” igrača, umesto da služi principima jednakosti, tržišnog nadmetanja i efikasnog trošenja javnog novca.
