“Odreknemo se svega da bismo proizveli domaće, a drĹľava nas poniĹľava. Dosta ljudi je razoÄŤarano i odustali su”
“Želim da podelim jedan podatak – Kanton Sarajevo je nekada, 2015. i 2016. godine, imao oko 6.000 grla tovne junadi godišnje. To su životinje izuzetnog kvaliteta mesa, stručnjak ih naziva baby beef, i to su svi primerci stariji do godinu dana, sa težinom od 550 kilograma. Taj broj je pao na oko 1.000-1.500 grla. U jednoj godini mogli bismo imati 1.700, a u drugoj 1.900, ali realna brojka se kreće oko 1.400 komada. Tako smo sa 5.000-6.000 pala na ovaj broj. Ako uzmete u obzir odluke o novčanim podsticajima Federacije BiH, koje uključuju svu tu tovnu junad, dolazimo do oko 7-8 hiljada grla. Kada sve prebacimo na papiru, Bosna i Hercegovina bi trebala da utoviti 80 hiljada grla, sa prosečnom težinom od oko 520-530 kilograma, da bismo ostvarili oko 50%, što je 250-260 kilograma mesa. Moja prva proizvodnja bila je tov junadi od 2007. do 2018. godine. Tokom tog perioda bilo je raznih turbulencija u cenama, nabavci tovnog materijala, male teladi i drugih. Cene na tržištu i cena uvoznog zaleđenog mesa su nas uništavale. Tada sam odlučio da pređem na proizvodnju mleka, kojom sam se bavio od 2018. do 2024. godine. Kada uložite svoja odricanja i trud, a niko vas ne poštuje – potrošači ne prepoznaju domaću proizvodnju… Mi nemamo razvijenu svest da tražimo domaće, već svi brzo biramo ono što je dostupno, bez razmišljanja. Poljoprivredna proizvodnja zahteva rad 365 dana u godini, 24 sata dnevno. To je previše odricanja, odričemo se svega, a ne dobijamo poštovanje od države. Šta znači poštovanje? To znači uredna i kontinuirana isplata podsticaja. Svi znamo da neki procesi u policiji, vladi i finansijama ne funkcionišu kako treba. Zašto nismo na prioritetnoj listi? Zašto smo na dnu svih lanaca?”, pitao je.
