RUSKI VOJNICI MASOVNO OBOLIJEVAJU OD SMRTONOSNOG VIRUSA: ‘Posljedice će trajati dugo nakon rata’
Statistika i dinamika zaraze HIV-om u Rusiji postavili su ozbiljne izazove mnogo prije nego što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Međutim, ruska vojna akcija dramatično je pogoršala situaciju. Prema podacima ministarstva odbrane, u prvoj godini rata incidencija HIV-a među vojnicima povećala se više od četrdeset puta. Demografski i ekonomski gubici koje će Rusija pretrpjeti kao rezultat ove epidemije imat će dugoročne posledice koje bi mogle nadmašiti štetu nastalu invazijom na Ukrajinu, kako izveštava Zaklada Carnegie za međunarodni mir (CEIP).
Broj ljudi koji žive s HIV-om u Rusiji prešao je granicu od milion još 2016. godine. To čini skoro 1 posto populacije, ili oko 1,5 do 2 posto radno sposobnih ljudi, ne računajući one koji se nisu testirali.
Čak i tada, epidemija se još uvek mogla staviti pod kontrolu. Postoji veliko akumulirano iskustvo u borbi protiv HIV-a širom sveta, a uz političku volju, bilo bi dovoljno povećati budžet ministarstva zdravstva za borbu protiv širenja HIV-a i implementirati proverenih metoda prevencije umesto oslanjanja na zastarele i štetne ideje o porodici i “moralnim temeljima”. No, sa sveobuhvatnom invazijom na Ukrajinu, situacija u Rusiji je samo pogoršana.
Rat kao ulje na vatru
Savremena antiretrovirusna terapija (ART), koja se danas doživotno propisuje svakome ko je dijagnostikovan s HIV-om, nije jeftina. Čak i pre rata, jedino su bogate regije mogle omogućiti njeno potpuno finansiranje za sve kojima je bila potrebna. Ministarstvo zdravstva pokušalo je preći na jeftinije, domaće generičke lekove zasnovane na onima iz zapadnih zemalja kako bi smanjilo troškove, ali organizacije koje se bave problemom HIV-a prijavljivale su poremećaje u dostupnosti esencijalnih lekova i pre rata. Ratni prioriteti sada su samo pogoršali taj problem – udeo HIV pacijenata koji primaju lečenje sada je u Rusiji pao ispod 50 posto prvi put nakon mnogo godina.
Ratni talas represije protiv civilnog društva poslednji je udarac već slabom ruskom sistemu pomoći osobama koje žive s HIV-om. Fondacija Eltona Johna, najveći svetski donator nevladinim organizacijama koje se bave HIV-om, proglašena je “nepoželjnom organizacijom”, a to je primoralo ruske organizacije da prekinu svaku saradnju s njom. Etiketiranje LGBT osoba kao “ekstremističkog pokreta” dodatno je pojačalo stigmatizaciju homoseksualne zajednice i pogoršalo pitanja HIV-a.
Ipak, najveći uticaj imao je sam rat. Epidemiolozi tvrde da se rizici prenosa HIV-a na bojištu povećavaju transfuzijama krvi i ponovnom upotrebom iste šprice u poljskim bolnicama.
Osobe koje svakodnevno uzimaju ART više nisu zarazne, no kada vojnici borave u rovovima pod neprekidnim granatiranjem, redovna opskrba i primena ART-a teško je ostvariva. Pored toga, neredovno lečenje može čak biti i gore od nikakvog lečenja jer može dovesti do rezistencije virusa na lekove i prenošenja te novom mutacijom.
Problem je toliko ozbiljan da su ga zvanično priznali i lekari ruskog ministarstva odbrane. Broj novih HIV slučajeva u oružanim snagama porastao je 5 puta od prvog tromesečja 2022. do jeseni te godine. Do kraja 2022. porastao je 13 puta, a do početka 2023. zabeležen je vrhunac rasta od više od 40 puta. Do kraja iste godine stopa otkrivanja HIV-a među vojnim osobljem bila je oko 20 puta veća nego pre rata.
Ovoliko visoke stope širenja zaraze mogu se objasniti činjenicom da se HIV u ratnim uslovima ne prenosi samo putem rana i njihovog lečenja. Dva najčešća načina prenosa – nezaštićen seksualni kontakt, uključujući i onaj sa seksualnim radnicama – te deljenje igala za injektiranje droga, nisu nestali. Naprotiv, prema nezavisnim medijskim izveštajima, širenje virusa preko oba ova kanala napreduje u uslovima gde vojnici svaki dan žive kao da im je poslednji i zarađuju pristojan novac.
I pored porasta broja HIV slučajeva u ruskim oružanim snagama, pozitivan test na bolest i dalje je zvanično razlog za proglašenje nesposobnim za vojnu službu. Tokom regrutacije, ovo pravilo se generalno poštuje – bilo je izveštaja o regrutima koji su kupili potvrde o pozitivnom testu na HIV i hepatitis kako bi izbegli slanje na front.
No, na samom bojištu ta se pravila ne poštuju tako strogo. Nezavisni mediji i društvene mreže puni su priča o komandantima na terenu koji odbijaju pustiti vojnike da odu s fronta – bez obzira na njihovo zdravstveno stanje – jer ljudstva ionako već nedostaje.
Štaviše, kako prenosi Kyiv Independent, nezavisni ruski mediji izveštavaju da HIV-pozitivne osobe i dalje primaju pozive za regrutaciju, bilo zbog toga što vojni zvaničnici nisu svesni njihovog zdravstvenog stanja ili ih to jednostavno ne zanima. Kako bi popunila vojne redove, Rusija takođe regrutuje zatvorenike sa zaraznim bolestima, kao i stanovnike ukrajinskih okupiranih teritora, koji nemaju mogućnost da izbegnu regrutaciju, prenosi ukrajinski list.
Nažalost, nijedan epidemiolog nije spreman reći da je eksplozija novih HIV slučajeva ograničena na vojsku i uzrokovana specifičnim vojnim faktorima. Dinamika među ostatkom stanovništva, doduše, može biti jednako loša, ali vojno osoblje, zajedno s trudnicama, migrantima i predstavnicima određenih profesija, poput pilota i kuhara, podliježe obaveznom testiranju na HIV.
U mnogim zemljama HIV uskoro neće biti problem – u Rusiji je gorući
Jedna ruska publikacija izvestila je da u 14 ruskih regija udeo trudnica pozitivnih na HIV sada redovno premašuje 1 posto. To je, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), još jedan simptom prelaska na generalizovanu epidemiju HIV-a, kada više nema smisla govoriti o “rizičnim grupama” u određenoj zemlji.
Prema UN-ovom programu za HIV/AIDS (UNAIDS), od 2022. godine Rusija se nalazi među 5 vodećih zemalja po broju novih slučajeva HIV-a, sa 3,9 posto od 1,5 miliona novih infekcija u svetu. Samo Južnoafrička Republika (14 posto svih novih slučajeva), Mozambik (6,5 posto), Nigerija (4,9 posto) i Indija (4,2 posto) imaju više novih slučajeva, pri čemu poslednje dve imaju znatno veću populaciju od Rusije.
Još nema znakova, kako navodi CEIP, da će se ova dinamika uskoro promeniti, a rusko ministarstvo zdravstva očekivano je odbacilo podatke UNAIDS-a kao propagandu.
Rusija pati od epidemije u vreme kada se HIV zaraza već duže vreme smanjuje širom sveta. Prema UNAIDS-u, broj novootkrivenih slučajeva dostigao je vrhunac sredinom 90-ih i od tada se više nego prepolovio zahvaljujući prevenciji i širokoj primeni ART-a, koji, kada se kontinuirano koristi, omogućava HIV pozitivnim osobama da žive normalnim životima i ne budu zarazne. U međuvremenu, Rusija i dalje beleži između 50.000 i 100.000 novih slučajeva HIV-a svake godine.
U Sjedinjenim Državama, vakcina koja omogućava više od 90 posto zaštite od prenosa HIV-a tokom šest meseci, nedavno je završila završnu fazu kliničkih ispitivanja, a osobama koje žive s HIV-om sada se nudi četvrta generacija ART-a – umesto da uzimaju jednu tabletu dnevno, dobijaju injekciju svakih nekoliko meseci.
Čak i bez velikih medicinskih otkrića, HIV će relativno brzo, već za života današnjih starijih generacija, prestati biti značajan medicinski problem u mnogim zemljama. WHO je davno razvila strategiju “90-90-90” za borbu protiv epidemije, čak i bez vakcina i efikasnih lekova. Ako najmanje 90 posto ljudi koji žive s HIV-om budu svesni svoje dijagnoze i 90 posto njih se dosledno leči, te ako to lečenje deluje kod 90 posto pacijenata, širenje virusa će se gotovo potpuno zaustaviti.
Očekivano trajanje života HIV pozitivnih koji sada primaju terapiju čak je neznatno veće od životnog veka osoba bez HIV-a, zahvaljujući intenzivnijem medicinskom nadzoru. To znači da će do druge polovine ovog stoletja, kada će većina današnjih HIV pozitivnih osoba umreti prirodnom smrću, bolest efektivno nestati. Čak i u subsaharskoj Africi, broj novih slučajeva pao je za više od 20 posto od 2010-ih, a broj smrtnih slučajeva za gotovo 40 posto.
Politički faktori
Situacija s HIV-om, prema WHO-u, poboljšava se svuda po svetu, osim u jednoj regiji – centralnoj i Istočnoj Evropi. Rusija je na prvom mestu u Evropi po udelu stanovništva koje živi s HIV-om, sa 1,5 posto ljudi, dok je Ukrajina na drugom mestu s 1,1 posto.
Ne postoji objektivan razlog zašto bi HIV trebao opadati širom sveta, osim u Rusiji. Faktori koji utiču na ovu situaciju, navode u CEIP-u, isključivo su politički. Rusija je poslednja velika zemlja na svetu koja i dalje insistira na potpunoj zabrani supstitucijske terapije – poput metadona – za korisnike droga pod medicinskim nadzorom. Klinička istraživanja i preporuke WHO-a jasno pokazuju da supstitucijska terapija može barem smanjiti štetu povezanu s drogama, uključujući i širenje HIV-a. Ništa manje štetna nije ni zabrana seksualnog obrazovanja u školama, gde bi mladi mogli biti edukovani o važnosti kontracepcije i testiranja na polno prenosive bolesti.
Oni koji su se zarazili HIV-om tokom ruskog rata protiv Ukrajine trebat će skupo doživotno lečenje, ne samo radi sebe, već i radi smanjenja rizika od daljnjeg širenja epidemije. To će biti teret za ruski budžet i zdravstveni sistem te težak udarac za tržište rada i demografiju tokom druge i treće četvrtine ovog veka, dugoročno, nakon okončanja rata u Ukrajini i vladavine Vladimira Putina.
