U BiH uništene tone banana i breskvi – zakon ne prati evropske standarde
N1
U Bosni i Hercegovini nedavno je uništeno 80 tona banana i 2.000 kilograma breskvi zbog prekoračenja dozvoljenih nivoa pesticida. O ovim zabrinjavajućim slučajevima, kao i o opštoj sigurnosti hrane na tržištu, u emisiji Novi dan razgovarali su Sanin Tanković, direktor Agencije za sigurnost hrane BiH, i prof. Arnela Okić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.
Tanković objašnjava da su glavni uzroci za zabranu uvoza ili uništavanje hrane nesklad domaće legislative sa propisima Evropske unije. Dok je EU od 2022. godine povećala dozvoljene nivoe određenih pesticida zbog pojave nove štetočine, BiH još uvek primenjuje ranije, strožije standarde.
“To znači da roba koja je prihvatljiva u EU ne može biti uvezena u BiH. Međutim, imamo i obrnute slučajeve – gde su u BiH dozvoljene veće količine pesticida nego u EU, što direktno ugrožava zdravlje građana”, rekao je Tanković.
Kao primer navodi slučaj sa hlorpirifosom u breskvama, gde je roba vraćena iz Hrvatske zbog prekoračenja, dok je u BiH bila legalna za prodaju.
Profesorica Okić: “Promene u propisima su rezultat naučnog napretka”
Prof. Okić naglašava da se propisi menjaju sa razvojem nauke i uvođenjem novih pesticida koji se smatraju manje štetnim:
“Ne radi se o tome da su pesticidi kvalitetniji, već se stvara nova generacija zaštitnih sredstava koja su ciljano manje štetna za ljude i okolinu.”
Ona dodaje da svi pesticidi pre stavljanja na tržište moraju proći kroz rigorozna istraživanja i evaluacije, ali priznaje da legislativa često ne prati dovoljno brzo nova naučna saznanja.
Da li konzumiramo ono što je nekad bilo zabranjeno?
Tokom razgovora postavljeno je pitanje da li ćemo se u budućnosti prilagođavati labavijim propisima poput američkih, gde je dozvoljen znatno veći broj aditiva i pesticida.
“Evropska unija ima daleko strože standarde za zaštitu potrošača nego SAD. U ovom trenutku teško je reći šta ćemo tačno usvojiti, ali svaka država ima mogućnost da prilagodi vlastite propise u cilju zaštite svojih građana”, kaže Tanković.
Dugoročna štetnost: Akumulacija pesticida i zdravstveni rizici
Na pitanje o dugoročnim posledicama, prof. Okić navodi da studije pokazuju akumulaciju pesticida u organizmu, što može imati štetne efekte, posebno kod dece.
“Zato je kontrola rezidua pesticida u hrani ključna, kao i prilagođavanje naših propisa najnovijim evropskim standardima”, zaključuje Okić.
Više tema kao što je ova?
Pratite nas na društvenim mrežama
